Pismenost u Srba



Niski omladinski list "Glas" u broju 9 od 29. IV 1965. donosi nekoliko
odlomaka iz pismenih zadataka ucenika Uciteljske skole u Aleksincu.
Statistike pokazuju da je procenat nepismenog stanovnistva kod nas veoma
visok. Podaci bi morali biti daleko porazniji kad bi se i nepismenost
pismenih uzimala u obzir. A cudo je sto nisu jos porazniji nego sto su
kada se ima na umu da su sledece redove napisali buduci ucitelji,
opismenjaci onih koji jos nisu naucili da citaju i da pisu.

Mlada i neukusna


"Bila sam jos mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medju
kojima sam bila i ja. Od jedanput meni mi nesto zaigra ispod nogama. Svi
popadasmo od stra na travi u meni mi srce sidje u petama. Malo posle
iza toga kad se vrati smo u svest od straka neko upita sta to bi, ja si
reko u sebi, pa to smo ucili u skolu na zemljopisu i reko decama: "to su
arhitektonski potresi duboko ispod zemljinom povrsinom."

Ljubimac predmeta


Posoj sam da se upisem za u Uciteljsku skolu preko prijamnog ispita
pretkodno. Uso sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujuci
tako pogledjivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajuci se na
sedistu autobus je prispeo na zeleznickoj stanici. Tu sam uvideo jos
svoji drugovi koji ce s upisu za u Uciteljsku. Svi smo se penjali u voz
udjemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan covek sa dzakom od prtenu
konoplju i jednoga maloga zecica. Ne obracajuci paznju na nasoj galami
mali zecic poce skakuce po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu skolu
koju sada pogadjam dosta je lepsa i poukrasenija od onu sto sam tamo
pogadjao. Ja marljivo ucim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre
neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim.
Iako sam bio zauzet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujuci
tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim
grancicama pod sjajnim suncevim zracima tako iduci mome drugu.

Kraljevic Marko bombas


U Narodno oslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i
skupocenu tecnost koju mozemo da nazovemo drugacije krv, protiv nemaca
fasista i domacim izdajicama, pa cak i poginuli dajuci svoj zivot Sava
Kovacevic, Ivo Lola ribar, Marija na prkosima, Karadjordje zvani
Petrovic, Uca Gvozden, Marko Kraljevic i drugi nasi sinovi, koji su
branili i koji ce braniti svoju zemlju dokle god je zivota u njima.

O Bozanstvenoj komediji


Ovu komediju napisao je najveci pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili
nosi naziv Bozanstvena zato sto je Danta moro da dobije bozansko
nadaknuce da bi mogo da prodje kroz pakao da ne izgori ili padne u neki
kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime u raj gde ga
tamo ceka njegova devojka koju je on strasno mnogo volo pa mozda nece da
joj se zasvidja koja se zvala Beatrica, ako ima rane na licu i na
rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa sto sada da mu se ljubav
pokvari. Ova knjiga se zove jos i komedija zato sto je to sto pisac pise
izmisljeno i sto mi to neverujemo pase smejemo kada citamo sto tu pise.
Da napise ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on
je pisao sonete Lauri i ne boli joj samo dusu kao Daneta vid i oci i
kosu i vidi je kako se vozi u camac pa se plasi da se ne prevrne. Vodi
ga na onaj svet i tamo nadju papu kako visi na glavacke na dole koji je
tada ziveo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljackao seljake koji nisu
imali sta da jedu posto im je sve uzimao ovaj papa i drugi burzujci.
Odavde mi moze da izvedemo zakljucak kako je Alegorija bio napredan i
mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao sto ih i mi isto
tako mrzimo i mrzecemo ih i nece se ugledamo na njima vec cemo marljivo
ucimo i izgradjivati zemlju i drugi svesni objekti.